Živimo u vreme kada je postalo uobičajeno da o igrama saznamo toliko toga u mesecima pred njihov izlazak. Trejleri nam pokažu glavnog protagonistu, sporedne likove, mesto u kome se dešava radnja igre, početnu premisu, a neretko i skoro celu priču. Sve ovo pod parolom da nije bitna destinacija, već samo put do nje. Kako onda reagovati na igru o kojoj smo znali tako malo? Tvorci No Man’s Sky, Hello Games su bojažljivo krili od javnosti toliko aspekata svoje igre da u danima pred njen izlazak nismo imali predstavu ni u koji žanr bi je svrstali. Jedino sigurno je bilo ogromno poverenje od kompanije Sony, koja je odlučila da novčano stane iza ovog ambicioznog projekta malog tima iz Britanije. Zahvaljujući toj finansijskoj injekciji, Hello Games je imao sredstva da igru još više ispegla i, još važnije, da masovno uloži u reklamiranje. Tokom prethodnih godinu dana smo bili izloženi tolikom broju članaka koji su govorili o ogromnom potencijalu koji ima No Man’s Sky, ali ironično, nijedan članak nije spominjao ništa o konkretnim aspektima igre. Sada, kada je igra konačno izašla posle brojnih odlaganja, ostaje nam da vidimo da li je vredna sve te pompe.

Platforme – PS4, PC

Datum Izlaska – 09.08.16.

Razvojni studio – Hello Games

Na samom početku igre, budite se na nasumice generisanoj planeti ispred vašeg svemirskog broda iz koga šiklja debeo sloj dima. Igra sugeriše da bi isti trebalo popraviti i po ispitivanju olupine vas obaveštava o materijalima potrebnim za popravku. Zastanimo tu na sekund. Iako su neke igre već imale slične premise, one su vas takođe stavljale u linearne hodnike da bi došli do potrebnih materijala. No Man’s Sky ide drugačijom rutom. On je otvorenog tipa od momenta kada se igra učita. Da li ćete popraviti brod i sa njim se zaputiti u svemir u istraživanje galaksije na putu do centra univerzuma, ili ćete sve vreme provesti na toj prvoj planeti, apsolutno je na vama da odlučite. Igra vas ni u jednom momentu ne drži za ruku i to je najočiglednije u toku prvih par sati kada usled odsustva bilo kakve vrste tutorijala, morate sami da istražujete kako taj ogromni svet funkcioniše.

 

no man's sky

 

Ne bih rekao da igra nije user-friendly, ali definitivno nije ni intuitivna. Iako su sve mehanike igre logički smišljene, većina igrača ih neće otkriti bez gledanja nekog tutorijala na internetu ili konsultacije sa iskusnijim igračem. Minecraft je imao sličnu priču u svojim ranim danima, pa je opet uspeo da stvori ogromnu bazu igrača tokom zadnjih par godina. Poređenje sa tom igrom nije slučajno, štaviše No Man’s Sky u ogromnoj meri podseća baš na Minecraft. Suština obe igre se svodi na preživljavanje, sakupljanje novih materijala, pravljenje bolje opreme i trgovinu. No Man’s Sky ne poseduje (za sada) kreativni aspekt igre u kojem bi igrač mogao da pored opreme gradi i svoje zgrade pa i veće naseobine, ali zato nudi istraživanje svemira, let sa planete na planetu i borbu sa okorelim svemirskim piratima. Sean Murray, ispred Hello Games je izjavio da su spremni da se posvete igri i u narednim godinama i da već imaju u planu ogroman broj inovacija i dodataka koji će obogatiti igračko iskustvo. Biće zanimljivo videti kako će igra izgledati za godinu dana, jer po svim nagoveštajima, biće to drastično bogatija igra. Ostaje nada da će evolucija igre biti poput one koju je doživeo Destiny sa The Taken King ekspanzijom.

Kada već spominjem Destiny, bitno je istaći da No Man’s Sky pozajmljuje dizajn menija iz te igre, što baš i nije za pohvalu barem kada je reč o PS4 izdanju. Celo iskustvo deluje mnogo sporije nego što bi trebalo biti, a pošto nema pauziranja igre, brzina navigacije kroz meni je jako problematična tokom bitaka, što u svemiru, što sa Sentinels-ima na planetama. Svaka planeta ima određenu količinu Sentinals-a koji vrše ulogu svemirske policije (Bajagina pesma ih zapravo doslovce opisuje). Za razliku od Minecraft gde igrač može da eksploatiše zemlju koliko god mu dozvoljava veličina njegovog inventara, u No Man’s Sky, svemirska policija redovno patrolira i ukoliko vidi da previše uzimate neki materijal, počeće da vas napada. Ukoliko im igrač ne utekne dovoljno brzo, ili ne uspe da ih ubije na vreme, količina policije će se sve više povećavati, koristeći se sistemom zvezdica kao u GTA serijalu. Bitke se takođe mogu voditi i u svemiru, ili kroz odbranu od pirata ili kroz napade na velike teretne svemirske brodove. Mehanika letenja nije najsrećnije odrađena, ali su potencijalne nagrade dovoljno velika motivacija.

 

no man's sky

 

U prvim utiscima (koje možete pogledati ovde) sam spomenuo da odsustvo mini mape ume dosta da zakomplikuje život. No Man’s Sky koristi sistem koji je primenjivan u Skyrim, gde igrač za navigaciju koristi polukružnu liniju na vrhu ekrana koja ga usmerava na najbližim objektima od interesa. Ne mogu da tvrdim koliko bi bilo komplikovano napraviti mini mapu u svetu ove veličine koji se nasumice generiše, ali sam siguran da bi bilo od ogromne pomoći. Kada je već reč o navigaciji, bitno je istaći da Iako postoji mapa galaksije, jako je nepregledna i praktično neupotrebljiva. Ostaje nada da će se ovako nešto rešiti sa prvim patch-em. Drugo odsustvo koje mi je u startu smetalo je bilo odsustvo bilo kakve priče. Ne postoji centralna naracija, ne postoje side quests, samo okviran i nekonkretan cilj – stići do centra univerzuma. Zašto i kako, e to je već na vama da istražite. U poslednjem momentu je u igru dodat i Atlas interface koji ima ulogu da igrača snabde ključnim resursima na tom putu, kao i da doda jedan mali tračak priče. Ali čak i sa njim, nije postignuto mnogo.

Grafički gledano, igra nije ništa spektakularno. No Man’s Sky nema ambiciju da bude foto realistična igra, ali opet i beži od jednostavne „kockaste“ estetike koju koristi Minecraft. Na ovaj način možda i pokušava da preotme deo publike koja je volela Minecraft, ali nikada nije bila oduševljena njegovim vizuelnim identitetom. No Man’s Sky na PS4 ima dosta problema sa pop in-om, često se dešava da se teksture pojave tek kada njima priđete jako blizu. Audio aspekt je sa druge strane fenomenalan. Iako ga odlikuje minimalistika, zvuci životinja i vremenskih uslova su vrlo prijatno dočarani. Često sam imao osećaj da se nalazim u sred nekog prirodnjačkog dokumentarca. Suptilni zvuci koje dobijate kada uradite nešto značajno u igri donose osećaj topline i dokazuju koliko se mnogo može postići sa tako sitnim detaljima.

 

Diplo

 

Tokom svojih 40+ sati sa igrom, prošao sam kroz mnoge faze. Od početne radoznalosti, preko novonastale frustracije usled potrebe da se svi sistemi uče bez ikakve pomoći, satisfakcije usled vladanja igrom u potpunosti, osećaja dosade usled velike repeticije pa sve do konačnog osećaja zadovoljstva kada sam otkrio zašto i kada mi prija No Man’s Sky. Ovo nije igra koja se igra da se pobedi. Ona ne sadrži nikakav takmičarski karakter, i kao takva ona se najbolje konzumira u periodima kada želite da se relaksirate. Ona budi dete u vama, tj. onaj dečiji osećaj i potrebu za istraživanjem sveta oko sebe. Iako je svet tako bogat ali i opasan, on prosto vapi za nekim da ga istraži. Korak po korak, svetlosnu godinu po svetlosnu godinu, ceo univerzum je samo vaš. No Man’s Sky je definitivno igra koja ima potencijal da se igra u mnogim predstojećim godinama. Iako nema krajnji cilj, nju ćete igrati kada god budete imali potrebu da zadovoljite dete u sebi.

[wp-review id=“784″]

Ovaj opis nam je omogućila ekipa sa našeg foruma. Ukoliko želite da nabavite ovu ali i mnoge druge igre u digitalnoj formi po najpovoljnijim cenama u zemlji možete ih kupiti kod MagicMaster ili kod Rhisonicus.