Svi igramo video igre iz različitih pobuda. Neko želi da mu brže prodje vreme na wc šolji, neko da se opusti posle teškog dana na poslu a opet ima i onih koji vole izazov. Počevši od arkadnih aparata iz 80ih godina prošlog veka, dizajneri su namenski pravili teške igre da bi igrači potrošili što više para na žetone. Te mašine su praktično štampale novac jer su za vreme velikih odmora uspevale da pokupe više od svih školskih siledžija ukupno. Ipak sa prelaskom na kućne konzole, stvari su se drastično promenile.
Odjednom, postavljeni su novi prioriteti. Naime, da bi se prodao što veći broj konzola, igre su morale postati značajno lakše ne bi li postale dostupnije većem broju ljudi. Tokom predhodne generacije, ovu strategiju je možda najbolje primenio Nintendo sa svojim Wii. Odjednom su u ceo taj svet igara ušli i naši roditelji. Fascinira podatak da ogroman broj staračkih domova u USA ima makar jedan primerak ove konzole. Danas ipak ima dizajnera koji hoće da ispoštuju i one najzahtevnije igrače, praveći ili jako teške igre, ili makar stavljaju nekoliko zahtevnih deonica. Pionir u sferi AAA igara je bio Demon’s Souls 2009. kada je otvorio vrata novoj generaciji.
Ova lista predstavlja najteže boss-eve/kraljice/neprijatelje u igrama, nevezano da li njihova težina potiče od jeftino programirane AI (artificial intelligence), genijalnih arena u kojima se odvija bitka ili nekog trećeg faktora. Iako nisu ušli u TOP 5, želeo bih da istaknem sledeće: Four Kings (Dark Souls), General Raam (Gears of War), The End (Metal Gear Solid 3: Snake Eater), Lou (Guitar Hero III: Legends of Rock), Virgil (Devil May Cry 3).
5. Radec (Killzone 2)
Za početak, pored Radec-a morate da se borite i sa dobrih delom njegove vojske koja je na nivou težine „elite“ krupan zalogaj za svakog igrača. Ako prežive taj susret čeka vas sam Radec koji se non stop telepromptuje (da, znam šta sam napisao) iza vas, pokušavajući da vam skrati kosu sa ledja sa svojim nožem, ili tako nešto… U svakom slučaju taj zvuk telepromptovanja nećete dugo moći da izbijete iz glave, kao što i komšije neće zaboraviti vaš poklič pobede kada uspede da pobedite ovog zahtevnog protivnika.
4. Shao Kahn (Mortal Kombat)
Shao Kahn predstavlja klasičan primerak kreiranja protivnika koji je previše OP (over powered). Kroz veliki broj igara u ovoj dugačkoj franšizi, uspeva da troluje igrače sa svojim čekićima i kopljima, svojim neblokivim napadima, i svojim ruganjem. Ne zapravo, ovo poslednje mu je ok. Ma koliko zvučalo glupo, njegovo ruganje je jedan od retkih momenata kada zaista može da bude pošteno napadnut. Ovo je predpostavljam bio način da se borba koliko toliko učini fer.
3. Alma (Ninja Gaiden)
Ninja Gaiden je oduvek bio serijal koji se ponosio svojom težinom. Definitivno nije za svakoga, jer pored munjevitih refleksa, zahteva i jako debele živce. Teško je bilo izdvojiti samo jednog neprijatelja, ali je za ovu priliku izabrana Alma iz Ninja Gaiden Sigma. Ekstremno brza, i pri kretanju i pri napadanju, sa projektilima koji oduzimaju ogromnu količinu zdravlja…jedina dobra stvar je što cela bitna ne traje previše dugo. Traje još manje ako ne znate šta radite…
2. Ornstein & Smough (Dark Souls)
Spiritualni nastavak igre Demon’s Souls doneo je sa sobom pregršt teških izazova sa sobom. I sve to pre prve borbe sa Boss-evima, šta tek reći za njih… Iako je mnogi porede s predhodnom igrom sa liste, Dark Souls zahteva mnogo sporiji i taktičniji pristup borbama, iako su dobri refleksi uvek poželjni. No, poput Ninja Gaiden, bilo je teško odabrati samo jednog protivnika ali je izbor pao na Orstein i Smough-a. Iako koncept dva neprijatelja u okviru Boss borbe, nije ništa novo u video igrama, ovde je izveden na spektakularan način. Oba borca imaju dijametralno različit pristup borbi. A pored balansiranja njih dvojice, moramo da brinemo i koga ćemo prvo da se rešimo, pošto onaj drugi dobija moći svog palog suborca. Jezivo naporno…Ili dobro, zavisi koga pitate…
1 . Mike Tyson (Mike Tyson’s Punch Out)
Iako je u zadnje vreme bilo dosta igara sa teškim boss-evima, prvo mesto odnosi igra iz 1987. originalno pravljena za NES (Nintendo Entertainment System). Mnogi kažu da je pobediti ovog neprijatelja lako koliko i pobediti Majka Tajksona u stvarnom zivotu. Prepun je napada koji ne mogu da se izblokiraju, poteza koji nokautiraju u sekundi, i zbog toga ne čudi podatak da je ovu igru završio jako mali broj ljudi, bez obzira na postojanje šifre koja dovodi tačno do posledjeg boss-a. Iako na ovom klipu deluje lako, slobodno iskopajte neki emulator i probajte.
To bi bilo sve za ovu listu, nadam se da vam se dopala. Lajkujte, predplatite se na tekstove putem maila, i delite. Ali pre nego što vam pozdravim, još par stvari… Shvatam da je teško proceniti težinu igre samo gledajući ovakve klipove. Možda pomislite da možete i vi tako lako preći neke od gorepomenutih neprijatelja.Pogledajte još samo ove dve igre pa se preispitajte.
Komentari