Kažu da je imitacija jedan vid laskanja. Ukoliko je tako, tvorci ove igre, The Game Bakers, su neizmerno zahvalni igrama poput: Shadow of the Colossus, Super Stardust, Outland i Malicious. Pred nama je Furi, igra neobičnog naslova koja je pored PC platforme izašla i na PS4, gde se čak našla i u okviru mesečne ponude za PS Plus pretplatnike za mesec jul. Da li je loš znak to što je tvorci igre nude na ovom servisu u samom startu? Ne nužno, jer smo se u prethodnih godinu dana uverili u fenomen zvan Rocket League, koji je imao identičan početak. A da li Furi ima taj kvalitet i tu trajnost, ostaje nam da vidimo…
Ako bi ova igra morala da se opiše u jednoj rečenici, najlakše bi bilo reći da je all boss fighter. Furi ima devet velikih neprijatelja sa kojima se igrač bori kroz mnogo faza i… ništa više. Prostor između njih je popunjen naracijom i to je jedini deo igre gde saznajemo nešto o ovom svetu i njegovim čudnim, ali donekle intrigantnim likovima. U tome je dosta pomogao Takashi Okazaki, creator igre Afro Samurai, koji je bio zadužen za dizajn svih neprijatelja. Njihova pojava stvara želju da saznamo nešto više, ali polu-pečena naracija tokom šetanja između borbi više stvara nova pitanja nego što na njih odgovara. Situacija bi bila bolja ukoliko bi bilo više prostora za istraživanje, ali na nesreću sve šetnje su ultra linearne i imamo svega jedan interaktivan loading ekran dok ne naiđemo na sledećeg neprijatelja. Naknadno je ubačena opcija da pritiskom na X, naš lik automatski krene da korača ka svom narednom cilju. U ovim momentima kamera je fiksirana, i ko ima strpljenja da gleda, ili bolje rečeno ostane budan u ovim deonicama, biće počašćen lepim pejzažima, ali na kraju, oni su samo to – lepe slike koje ćete zaboraviti u narednim minutima. No ipak, pohvale moraju biti upućene dizajn timu, koji je uspeo da stvori jedinstven svet.
Sa druge strane, mehanika kretanja i napadanja tokom borbi će sigurno mnogo duže ostati u sećanju. Igra je namenski teška i tom odlukom su dizajneri u startu ograničili svoju potencijalnu publiku. Iako su Souls igre u poslednih par godina lansirale koncept teških izdanja u mainstream, ipak se ne može reći da je tržište za njih ogromno. Jedna stvar koju Furi definitvno radi dobro je nuđenje izazova na pošten način. Igrači neće umirati jer se boss-ovi koriste jeftinim trikovima. Težina je nepopustljiva, ali uz strpljenje i iole solidne reflekse, svako može da pređe ovu igru.
Kao što je već navedeno, u Furi se nalazi devet boss-ova, svaki sa svojim speciajnim borilačkim tehnikama. Neki se pretežno oslanjaju na borbu prsa u prsa, neki preferiraju projektile iz daljine a ima i onih koji koriste stealth. Svaki od njih ima i svoju specifičnu arenu, gde igrač mora da vodi računa o potencijalnim zaklonima kao i opasnostima. Zajedničko za sve borbe je njihova struktura – sastoje se iz 5-8 faza, a svaka od njih ima svoj defanzivni i ofanzivni deo. Tokom defanzivnog dela, kamera se nalazi iznad igrača, u stilu twin stick shooter-a, gde se igrač trudi da izbegne napade neprijatelja pokušavajući da zada udarac u retkim momentima kada neprijatelj ne napada. Pošto se nanese dovoljno štete, započinje ofanzivni deo u kom kamera prelazi iza leđa igraču, u stilu hack and slash igara, gde je cilj udarati što više da bi moglo da se pređe u narednu fazu. Svaka od njih sa sobom donosi nove animacije i vrste napada od strane boss-ova.Tokom ovih borbi ključna je parry mehanika. Pravilno izvedena, ona vraća određenu količinu zdravlja igraču ali i ostavlja neprijatelja ranjivim na buduće napade. Tehnički je moguće prelaziti igru koristeći samo roll kako bi se pobeglo od napada, ali se parry definitivno nameće kao bolja varijanta.
Furi nije preterano dugačka igra. Onog momenta kada je igrač pređe jednom, i kada je već upoznat sa svakim boss-om, speedrun je moguće izvesti za 90 minuta. Za razliku od Souls igara, Furi ne nudi dodatni lore kroz istraživanje i nove prelaske, već poput arkadnih igara od pre par decenija nudi zabavu kroz usavršavanje veštine i skidanja po par sekundi od svakog novog speedrun-a. U igri postoji i sistem koji dodeljuje ocene na kraju svake borbe na osnovu utrošenog vremena kao i broja primljenih udaraca, tako da igrači imaju još jedan razlog da iznova prelaze celu kampanju ili pojedinačne neprijatelje.
Za one koji smatraju da bi ovaj tip igara bio preveliki izazov za njih, ubačen je i easy mode. U suštini nema razlike u ponašanju neprijatelja, jedina promena je u veličini health bar-a kod igrača. Na neki način deluje da se momci iz Game Bakers rugaju onima koji koriste easy mode zato što su trofeji onemogućeni na tom nivou, ali je opet lepo što su ga ubacili, čisto da prva prepreka za početnike ne bude toliko bolna.
[wp-review id=“613″]
Želimo da čujemo i Vaše mišljenje.
Komentari